| СРЕБРЕНИЦА, ЈУЛ 1995. / III део |
|
|
| Петак, 02 март 2007 | ||||||||||
Страна 2 од 8 Тај доказ, према замисли и очекивањима оних који су морали да га прибаве, требало је да буду догађаји у кампу у Поточарима где су благоврмено доведени муслимански цивили које приликом доласка Срба не би имао ко да заштити и одбрани. Ту су 12. јула очекивана убиства и покољи које ће, како је с разлогом претпостављано, да изврше Срби после парастоса на братуначком гробљу. Мотив је био познат. На исти дан 1992. год. муслимани су напали и попалили више српских села и на суров начин убили 68 мештана...У Поточарима су биле мајке, деца, сестре тих муслиманских злочинаца. Међутим, после парастоса људи су се са гробља вратили својим кућама. Када је подмукао план са подметнутим муслиманским цивилима пропао, вероватно на велико изненађење иницијатора, морали су прићи неком новом, сада већ изнуђеном, решењу. У наредна два дана из околних места прикупљено је десетак војника 10. диверзантског одреда који су били на одмору и они су урадили оно што се данас квалификује као геноцид. Стрељање заробљених муслимана није спорно. Споран је број стрељаних. У овој невољи било је за Србе и среће. Срећа је у томе што су изнајмљени српски војници стрељали само заробљене муслиманске војнике, али не и цивиле. Колико је муслиманских војника стрељано, а колико погинуло приликом пробоја до Тузле и у неколико међусобних сукоба? У одговору на ово питање Жан-Рене Руез,[4] вишегодишњи главни истражитељ хашког Трибунала у сребреничком случају, каже:„ Води се рат бројкама од првог дана“.[5] Ни ми данас још нисмо у стању да одговоримо на питање колико је муслиманских заробљеника стрељано. Зато ћемо изнети оно што не би требало да буде спорно. Реч је о подацима који не потичу из српских извора већ од институција из држава које су биле у рату против Срба и, кад је реч о мезарју, из муслиманских извора. Срби ни у једном случају не само да нису имали могућност неког утицаја, већ ни могућност увида у документацију на основу које су формирани подаци које саопштава супротна страна. Надамо се да је то друга страна, ипак, часно урадила. Прве бројке могућих жртава налазимо у списковима несталих лица Међународног комитета Црвеног крста који су од 1995. год. до данас објављивани више пута увек са другим бројем несталих, али се тај број коначно усталио негде на око 7000-8000 лица.[6] Међутим, ти спискови су у више случајева оспоравани. У њима су проналажени људи који су гласали наредне године (за изборе у 1996. у бирачком списку за Сребреницу нашли смо 3016 лица из списка несталих ), ту су још живе особе и особе друге националности. Отуда ти спискови данас не могу да имају исти значај као ранијих година. Ипак, већина оних који желе што више да окриве српску страну позивају се на тај списак и без икаквог основа то проглашавају списком масакрираних муслиманских цивила. (Прегледом једног од тих спискова утврђено је да од скоро 8000 несталих само је 36 особа женског пола.) Ти спискови нису спискови мртвих, а још мање су спискови цивила који су масакрирани. По нама, с обзиром на смисао овог написа, неупоредиво су валиднији подаци који се налазе у документацији о ексхумираним телима из више масовних гробница.[7] Посебно су значајне примарне масовне гробнице[8] које је за потребе Трибунала истраживао Дин Менинг. По њему то су: Церска (150 тела),[9] Нова Касаба 1996. има 4 гробнице (33 тела),[10] Ораховац: лажета 1 (130) и лажета 2 (243),[11] Брањево (132),[12] Нова Касаба 1999. (57), Глогова 1 (191) и Глогова 2 (139) [13] Козлук[14] Коњевић Поље 1 (9) и Коњевић Поље 2 (3)[15], Брана код Петковаца (234),[16] Липље 2 (158).[17] Укупно су у наведеним гробницама, по нама, пронађени посмртни остаци 1824 тела. У експертизи Дина Менинга ексхумирано је 1883 тела. Од откопаних тела утврђено је да је мушкараца 1656. А само једна женска особа. За остале није утврђен пол. У истој експертизи је утврђено да су масовна убиства извршена у Церској, Кравици, Ораховцу, Брани код Петковаца, војној економији Брањево, Пилици и Козлуку.[18] (340), У тужбама Трибунала те бројке су знатно другачије. И веће. Као да су налази на терену разочарали наручиоца истраживања. Тако је по тужилаштву на истим локацијама убијено је између 4900 и 6700 муслимана (у Кравици је наводно убијено 1000-1500, Брањеву 1200-1500, Ораховцу, обе лажете 1000, Брани код Петковаца 1000, итд.). По изјавама њихових сведока, муслимана који изјављују да су видели и преживели егзекуцију, број жртава још више ескалира. По њима убијено је 2500 лица више од највеће цифре Трибунала. То значи око 9200 стрељаних, што чак ни тужилаштво Трибунала није могло да прихвати.
Како изгледају те диспропорције видећемо у три следећа случаја. На објекту војна економија Брањево стрељање је извршено у недељу 16. јула између 10 и 15 часова. Један преживели сведок муслиман процењује број жртва на 1000-1500, тужилаштво прихвата процену Дражена Ердемовића, који је и сам учествовао у стрељању тих заробљеника, и наводи 1200, а у примарној гробници нађени су посмртни остаци само 132 особе. Претпоставља се да се део тих жртава налази и у претежно секундарној гробници Чанчарски пут 12 (толико је на том путу гробница са укупно 174 тела ). Па и поред тога остаје велика разлика. Следећи случај је локација Ораховац за коју неколико преживелих муслимана тврди да је стрељано 2000-2500, тужилаштво се определило за 1000 стрељаних, а у примарној гробници (обе лажете) откопано је 373 тела. Трећи случај је Брана код Петковаца за коју муслимани наводе бројку од 1500-2000, тужилаштво 1000, а откопано су 234 тела.
|
||||||||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
