Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Споменик убицама
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Споменик убицама Штампај Пошаљи
Четвртак, 26 јануар 2012
Сарајево 25. 01. 2012 | Пресс РС

САРАЈЕВО ВЕЛИЧА МАСАКР У ДОБРОВОЉАЧКОЈ

Власти сарајевске општине Центар, града и Кантона Сарајево одлучиле су да издвоје пола милиона марака за градњу споменика „одбрани од агресорске ЈНА“, у којој су се предратни криминалци под командом муслиманског политичког и војног врха истакли тако што су 2. и 3. маја 1992. из заседа убили 42 и ранили 73 војника ЈНА.

Одлуком да граде споменик посвећен 2. мају, који је за Бошњаке датум када је Сарајево „одбрањено од агресорске ЈНА", власти Сарајева поново су гурнуле прст у око породицама жртава масакра у Добровољачкој и препада на Дом ЈНА, друге објекте и санитетска возила тадашње регуларне армије. Истовремено, тим чином власти главног града БиХ величају Ејупа Ганића, Јована Дивјака, Заима Бацковића, Драгана Викића и остале коловође мучког напада на колону ЈНА у повлачењу, који су пре неколико дана ослобођени сваке одговорности за масакр у Добровољачкој улици. Најодговорнији у „мултиетничком" граду се ни ту нису зауставили, већ су на пиједестал подигли Јуку, Цацу, обојицу Ћела и остале „знамените" криминалце, који су се почетком маја 1992. „уписали у историју" као предводници напада на санитете ЈНА у пратњи УН и друге „опасне" мете војске, која се тих дана, у складу са договором са УН и муслиманским врхом, повлачила из Сарајева.


Србима у БиХ од ове одлуке општинских, градских и кантоналних власти диже се коса на глави и због одређивања локације за „споменик одбрани од агресије". Веровали или не, споменик вођама подземља и коловођама злочина над војницима ЈНА биће подигнут у парку на Скендерији, тик до споменика народном хероју Владимиру Перићу Валтеру, који се за ослобођење Сарајева борио под истим знамењем које су носили и војници поубијани почетком маја 1992. од руке новокомпонованих „бранилаца" и „антифашиста".

Породице жртава масакра у Добровољачкој и невладине организације из РС огорчене су на сарајевске власти и због чињенице да су им одлуком да подигну споменик убицама послале више него јасан одговор на њихову иницијативу да се на месту страдања војника ЈНА постави обележје које ће сведочити о једном од највећих ратних злочина у БиХ.

Председник Борачке организације Пала Михајло Парађина сматра да је та одлука власти у Сарајеву доказ да Бошњаци величањем наредбодаваца и учесника злочина над Србима у Сарајеву чине све да заташкају истину о протеклом рату.

- Реч је о катастрофалној одлуци. Осим заштите одговорних за злочине над Србима, на делу је и покушај да се историјски фалсификат овековечи као истина и да се ЈНА, као војна сила која је баштинила традицију антифашизма, прогласи агресорском, окупаторском и фашистичком. Истовремено, фантомски браниоци града, који су одреда предратни криминалци и убице попут обојице Ћела, Цаце и Јуке Празине, тим спомеником стичу репутацију антифашиста и ослободилаца. Због таквих грозних лажи данас се Валтер и бројни други сарајевски борци против фашизма у гробу преврћу - огорчен је Парађина.


Са истог места пуцано и на Валтера и на војнике ЈНА!

Историчари су забележили да је Владимир Перић Валтер погинуо 6. априла 1945. године бранећи електричну централу у центру Сарајева, данас зграду у којој се налази седиште градске електродистрибуције. На Валтера и његове илегалце пре 67 година пуцано је са истих места са којих су припадници муслиманских паравојних формација 2. маја 1992. године пуцали на санитетска возила ЈНА, која су из Војне болнице кренула у помоћ заточенима у опкољеном Дому ЈНА у Сарајеву. Према сазнањима МУП-а РС, тај напад на припаднике ЈНА изведен је из објекта испред којег се налази биста Владимира Перића Валтера. У својству командира војне полиције напад је предводио предратни сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело. 


Он указује и на чињеницу да би изградња таквог споменика могла да има несагледиве последице на процес помирења, али и на будућност БиХ.

- Институције РС, наша научна елита и цела српска јавност морају јаче да реагује на овакве провокације, баш као што морају да имају озбиљније одговоре на скандалозну одлуку Тужилаштва БиХ да обустави истрагу о злочинима у Добровољачкој - тврди Парађина.

И Симо Тушевљак, инспектор у Управи криминалистичке полиције РС, који је интензивно радио на прикупљању доказа о злочинима муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, сматра да би споменик посвећен 2. мају 1992. био споменик једној од највећих бошњачких лажи из протеклог рата.

- Све њихове касније лажи заснивају се на том 2. мају, када су јуке, цаце и ћеле харизму „бранилаца Босне" градиле нападима на портире и куваре у Дому ЈНА у Сарајеву, на видно обележена санитетска возила и на колону ЈНА у повлачењу и под пратњом возила УН - каже Тушевљак.

Он додаје да би власт у Сарајеву требало да има на уму и чињеницу да је ЈНА, која се повлачила из Сарајева, имала исти национални састав као и ЈНА, која је 1941. године ослободила Сарајево од фашиста.

- Међу жртвама злочина од 2. и 3. маја највише је Срба, али је међу погинулим и рањеним припадницима ЈНА било и Хрвата, и Бошњака, па и Албанаца. Потребно је стварно много маште, пропаганде и мржње да бисте ту војску прогласили агресорском и фашистичком - упозорава Тушевљак.

Зоран Жужа

http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/8635/Spomenik+ubicama.html



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >