Институт за истраживање српских страдања у XX веку

БЕОГРАД, 27. АВГУСТА /СРНА/ - Директор Института за истраживања српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић  најавио је да ће ускоро пред јавност изађи са документима који доказују и потврђују да је бошњачка истина о Сребреници велика обмана, фарса и фалсификат, а да су прави страдалници на том подручју подрињски Срби.

Он је изјавио Срни да су сви покушаји српске стране да Савјету безбједности УН предочи српска страдања у средњем Подрињу завршили неуспјехом, јер су тамо у јулу 1993. године сједили Медлин Олбрајт и Кофи Анан.

"Од нашег професора Николе Моравчевића сазнао сам да је, све што је стизало у УН о страдању Срба, њиховим утицајем уклањано и никада ниједан документ није дошао на дневни ред сједнице Савјета безбједности", рекао је Иванишевић.

Он је истакао да је ад акта тако стављен званични документ Владе Југославије који је потписао Добрица Ћосић, тада председник Југославије, а који је садржао комплетан списак Срба страдалих у Подрињу 1992. и 1993. године, дакле много прије страдања Бошњака у том крају.

18.08.2016 | СРНА |  Вести

"Срби Сребренице су, после свега што су преживели у 20. веку, сведени на националну мањину или етничку групу коју изгледа хоће да дотуку демократским методом на референдуму о Сребреници", оценио је председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

- Главни посао с ножем успешно су обавиле претходне генерације градоначелника Сребренице и његове братије - закључио је Иванишевић у писаној изјави достављеној Срни поводом најаве градоначелника Сребренице Ћамила Дураковића да ће расписати референдуму за издвајање Сребренице из састава Републике Српске.

Све почело 1914.

Историчар Иванишевић подсећа да претензије муслимана на Сребреницу потичу од памтивека, а препреку је представљало српско становништво над којим су у 20. веку у три наврата извршени стравични злочини.

Одговор на полемику Вељка Ђурића Мишине

Вечерње новости, 19. јул 2016.

Bршилац дужност директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина у свом noкyшajy да одговори на мој нa мој напис „Предrовором се не броје жртве“ поставио је питање „Шта, у ствари, хоће Миливоје Иванишевић“? Господин дирекrор је, да би забашурио своје недело, поменуо разне институције и људе, али је избегао да каже једино што је важно, а то је откуд његово име на публикацији која није његово дело.

Публикација „Књига мртвих Срба Сребренице 1992–1995.“ као ни имена покојника нису оспорени десет година, иако су имали више издања а само у „Вечерњим новостима“ публикована је у огромном тиражу. Међутим, признајем да су грешке увек могуће, поготово када је најобимнији део посла обављен у ратним условима, али у таквим ситуацијама значајно је какав је карактер грешке и колики је њен обим. Пресудно је да ли грешка угрожава веродостојност документа у целини. (Погрешно написано име оца, на пример, није Радован већ Радисав или је погрешна година рођења, нису од великог значаја. Али је неопростива грешка ако је жив човек евидентиран као жртва. То се мени никада није догодило.)

18/07/2016 |  22:55 | СРНА | РТРС

У Српском културном центру у Београду представљена је књига "Сребреница - лаж и подвала србском народу", ауторке Љиљане Булатовић, која је оцијенила да је предимензионирање догађаја и измишљање геноцида у Сребреници у функцији освете за заустављање пројекта "зелене трансверзале" и исламског терористичког поретка.

Булатовићева је оцијенила да су Сребреница, у којој је још 1230. године основана Сребреничка митрополија и њен рудник Сасе од истог значаја за српско православље као и Дечани и рудник Ново Брдо са друге стране Дрине на Косову и Метохији.

- Када се направи анализа догађања, видите да је, у ствари, Сребреница остала као један трн - несаломива чињеница која смета остваривању "зелене трансверзале". То је освета, јер се битка за освајање исламског терористичког поретка ту закочила у Сребреници и сада покушавају да заврше оно што им није успјело у рату - навела је Булатовићева.

Вечерње новости, 14. јул 2016.

На скупу одржаном у Медија центру 6. јула о.г. под називом „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“ објављена је и присутнима подељена публикација КЊИГА МРТВИХ СРБА, СРЕБРЕНИЦА 1992–1995. са потписом на корицама Музеј жртава геноцида и проф. Др Вељко Ђурић Мишина који је, истина неуко, написао и неки свој предговор.

Публикација нема каталогизацију Народне библиотеке Србије, али је назначено да је издавач такође Музеј жртава геноцида, а за издавача се потписао исти Вељко Ђурић Мишина.

Имена 3262 жртава српске националности прикупили су и доставили добровољно током рата мештани чија су села уништена, а рођаци и пријатељи побијени. То је истовремено и резултат вишегодишњег рада Центра за истраживање злочина над српским народом,а од 2008. Института за истраживање српских страдања у 20. веку. Резултати тих истраживања објављени су први пут поводом десет година од нашег повратка у Сребреницу и објављени као специјалан додатак „Вечерњих новости“ и као посебна публикација 2005, 2006. и 2007. године на енглеском језику.

Разговарала: Весна ШУРБАТ | СРНА

У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације

БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ - Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути питање геноцида Хрватске над Србима.

"Срби, њихова држава и Црква морају то да учине у име мученика Јасеновца и својих страдалих предака", истиче Иванишевић за Срну, наводећи да је за четири године постојања НДХ убијено 53 одсто српске популације, а у БиХ /која је била дио НДХ/ - 45 одсто.

Иванишевић оцјењује да су Хрвати своју државу "обилато користили за геноцидне походе и уништење свега што је српско и православно, од културних и црквених добара до грађана".

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да 24. март није случајно изабран као датум када ће бити изречена пресуда Радовану Караџићу већ да су "режисери" све припремили одраније да би том пресудом поништили НАТО злочине над српским становништвом.

Иванишевић је рекао Срни да је пресуда темпирана управо на 24. март како би тај догађај узео доминацију над оним што се догодило у Србији прије 17 година и засјенио злочине које је НАТО учинио над српским становништвом.

"Хоће да кажу да су злочини Срба у БиХ далеко већи од злочина НАТО пакта над Србима и да је НАТО пакт напросто наиван у односу на оно што су Срби учинили муслиманима у БиХ", истакао је Иванишевић.