Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
 

Служен парастос за Србе погинуле на Петровдан 1992. године Штампај Пошаљи
Среда, 12 јул 2017
12.07.2017 15:52 | Срна

Сребреница - У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини.

Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Радомир Павловић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегација Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, те делегација Удружења логораша регије Бирач.

На споменик су положиле цвијеће и делегације општина Сребреница и Братунац, те бројних општинских невладиних организација проистеклих из рата из општина средњег Подриња, те Српске радикалне странке Србије и општинске страначке делегације.


Детаљније...
 
ИДЕНТИФИКОВАНА ЈОШ ЈЕДНА ЖРТВА: Миленка ликвидирли муџахедини Штампај Пошаљи
Среда, 22 март 2017
Љ. ЂУРИЋ | 22. март 2017 | Вечерње новости

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве

ДОБОЈ - Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена.

Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом "Ураган" и "Фарз", која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени у суровим ритуалима исламиста или да их одведу у њихов камп у Гостовић код Завидовића, где их је такође чекала само смрт.

Детаљније...
 
Крвава српска свадба у Сарајеву Штампај Пошаљи
Понедељак, 27 фебруар 2017
Сахрана Николе Гардовића на сарајевском гробљу Баре Фото: screenshot Youtube
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле српску заставу.

Против Николиног убице, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.

Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних "Зелених беретки" Емина Швракића.

Детаљније...
 
Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину Штампај Пошаљи
Среда, 05 октобар 2016
Драган ВУЈИЧИЋ | 04. октобар 2016. | Вечерње новости

Одливак споменика „Дечак и пас“
Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје

СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи "предали" под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало "звецка" оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало да стоји у Дрињачи, и сећање на судбину Мехмедалије највећи су антиратни допринос народа уз Дрину томе да се рат и његове страхоте никада више не понове.

Овако размишља Љубиша Ристић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку, човек који је истраживао ратне ожиљке српског народа на овом подручју.
Детаљније...
 
Нисте ауторизовани да видите текстове.
Морате приступити систему.
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна > Крај >>