Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Служен парастос за Србе погинуле на Петровдан 1992. године Штампај Пошаљи
Среда, 12 јул 2017
12.07.2017 15:52 | Срна

Сребреница - У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини.

Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Радомир Павловић, помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегација Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, те делегација Удружења логораша регије Бирач.

На споменик су положиле цвијеће и делегације општина Сребреница и Братунац, те бројних општинских невладиних организација проистеклих из рата из општина средњег Подриња, те Српске радикалне странке Србије и општинске страначке делегације.


Детаљније...
 
ИДЕНТИФИКОВАНА ЈОШ ЈЕДНА ЖРТВА: Миленка ликвидирли муџахедини Штампај Пошаљи
Среда, 22 март 2017
Љ. ЂУРИЋ | 22. март 2017 | Вечерње новости

Миленко (Славко) Станић из Калајиша заробљен првог дана муслиманске офанзиве

ДОБОЈ - Идентификацијом посмртних остатака Миленка (Славко) Станића (1958) из Калајиша, кога су заробили муџахедини и припадници осталих јединица Армије БиХ у септембру 1995. године, сведен је број на још увек 128 несталих, за које је утврђено да су брутално погубљени у њиховом пиру приликом пада Возуће и дела Озрена.

Станић је заробљен првог дана муслиманске офанзиве под називом "Ураган" и "Фарз", која је координирана и директно праћена од стране исламистичких организација у свету. Одмах по заробљавању, према сведочењу српских бораца и цивила, који су успели да преживе одвођењем у логоре у Тузли и Зеници, а не да буду убијени у суровим ритуалима исламиста или да их одведу у њихов камп у Гостовић код Завидовића, где их је такође чекала само смрт.

Детаљније...
 
Крвава српска свадба у Сарајеву Штампај Пошаљи
Понедељак, 27 фебруар 2017
Сахрана Николе Гардовића на сарајевском гробљу Баре Фото: screenshot Youtube
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Првог марта 1992. године у Сарајеву је убијен српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да идентификује и казни, спалиле српску заставу.

Против Николиног убице, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.

Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних "Зелених беретки" Емина Швракића.

Детаљније...
 
Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину Штампај Пошаљи
Среда, 05 октобар 2016
Драган ВУЈИЧИЋ | 04. октобар 2016. | Вечерње новости

Одливак споменика „Дечак и пас“
Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје

СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи "предали" под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало "звецка" оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало да стоји у Дрињачи, и сећање на судбину Мехмедалије највећи су антиратни допринос народа уз Дрину томе да се рат и његове страхоте никада више не понове.

Овако размишља Љубиша Ристић, из Института за истраживање српских жртава у двадесетом веку, човек који је истраживао ратне ожиљке српског народа на овом подручју.
Детаљније...
 
Нисте ауторизовани да видите текстове.
Морате приступити систему.
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна > Крај >>