Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа Штампај Пошаљи
Среда, 02 септембар 2015
БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.

Детаљније...
 
Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Детаљније...
 
Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992. Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 август 2015
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.


Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим ријечима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

"Ја сам међу првима рањен у обје ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може ријечима објаснити", истиче Иконић.

Детаљније...
 
Страхињa Живак: Живим да бих сведочио! Штампај Пошаљи
Недеља, 02 август 2015
Данас се навршило годину дана од како се представио наш пријатељ, сарадник и брат Страхиња Живак, саветник Института за истраживања српских страдања у 20. веку. Вечнаја памјат!

Поново објаљујемо из архиве интервју који је почетком 2012. године дао новинару Печата Биљани Живковић.


Регион | Уредништво | februar 2, 2012 at 22:55

Разговарала Биљана Живковић

Страхиња Живак„Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Мајка Босиљка бринула је о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети живот мојих синова“, каже српски логораш за време рата у БиХ


Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала је до сада у девет књига . Неке су преведене на више светских језика. У свом граду Страхиња је жива легенда. И не постоји Србин у Босни и Херцеговини који није чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алијине казамате, и у једном од најгорих мучилишта, у „Централном затвору“, сазнао је да су му бранећи огњиште убијена двојица синова. Од туге његовој супрузи препукло је срце. У злогласном сарајевском затвору обећао је себи да ће преживети, да би сведочио о ономе што други неће, нити желе да признају, о злочинима муслиманске и хрватске војске над Србима.

Прошли сте невиђену личну Голготу, тамнујући у логорима Алије Изетбеговића. Трагедија ваше породице је несагледива. Рат у БиХ вам је отргао синове, који су страдали заједно са својим сународницима бранећи српско село у Општини Коњиц!
Слободана (34) и Велимира (30) сам изгубио 26. маја 1992. године, убијени су у селу Брадина са још педесетак Срба који су бранили нејач од многоструко бројније Алијине  хорде. За њихову смрт сам сазнао у сарајевском затвору. У историји села то је крвави датум. Брадина је својеврстан симбол страдања српског народа у последњем рату. Србима  наметнутом!

Детаљније...
 
Нисте ауторизовани да видите текстове.
Морате приступити систему.
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна > Крај >>