Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992. Штампај Пошаљи
Четвртак, 27 август 2015
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.

Приредио: Бранко КУСМУК

РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.


Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца и старији људи, те да није било ниједног војника међу 120 путника.

Према Иконићевим ријечима, у аутобусу је убијено 14 путника, а рањено 60.

"Ја сам међу првима рањен у обје ноге, али сам успио да аутобусом на фелгама дођем до Рогатице. То је била тешка ситуација која се сада не може ријечима објаснити", истиче Иконић.

Детаљније...
 
Страхињa Живак: Живим да бих сведочио! Штампај Пошаљи
Недеља, 02 август 2015
Данас се навршило годину дана од како се представио наш пријатељ, сарадник и брат Страхиња Живак, саветник Института за истраживања српских страдања у 20. веку. Вечнаја памјат!

Поново објаљујемо из архиве интервју који је почетком 2012. године дао новинару Печата Биљани Живковић.


Регион | Уредништво | februar 2, 2012 at 22:55

Разговарала Биљана Живковић

Страхиња Живак„Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Мајка Босиљка бринула је о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети живот мојих синова“, каже српски логораш за време рата у БиХ


Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала је до сада у девет књига . Неке су преведене на више светских језика. У свом граду Страхиња је жива легенда. И не постоји Србин у Босни и Херцеговини који није чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алијине казамате, и у једном од најгорих мучилишта, у „Централном затвору“, сазнао је да су му бранећи огњиште убијена двојица синова. Од туге његовој супрузи препукло је срце. У злогласном сарајевском затвору обећао је себи да ће преживети, да би сведочио о ономе што други неће, нити желе да признају, о злочинима муслиманске и хрватске војске над Србима.

Прошли сте невиђену личну Голготу, тамнујући у логорима Алије Изетбеговића. Трагедија ваше породице је несагледива. Рат у БиХ вам је отргао синове, који су страдали заједно са својим сународницима бранећи српско село у Општини Коњиц!
Слободана (34) и Велимира (30) сам изгубио 26. маја 1992. године, убијени су у селу Брадина са још педесетак Срба који су бранили нејач од многоструко бројније Алијине  хорде. За њихову смрт сам сазнао у сарајевском затвору. У историји села то је крвави датум. Брадина је својеврстан симбол страдања српског народа у последњем рату. Србима  наметнутом!

Детаљније...
 
Породице преминулих беба још чекају правду Штампај Пошаљи
Субота, 23 мај 2015
Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник... Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.

Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ

Смрт 12 бањалучких беба - породична и национална трагедија Фото: СРНА
БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада је рођено 14 беба којима је био неопходан кисеоник, али им није могао бити допремљен због забране Савјета безбједности УН.

Авион са кисеоником који је тих дана чекао на аеродрому Батајница, код Београда, није добио дозволу за лет од УН. Бебе су живјеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су једна до друге на бањалучком новом гробљу.

Двије бебе су преживјеле, али са тешким посљедицама. Код једне од њих - Марка Медаковића недостатак кисеоника довео је до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула је 2005. године, никада се не опоравивши од мањка кисеоника.


Детаљније...
 
Кад правосуђе отворено штити убице [IV] Штампај Пошаљи
Петак, 22 мај 2015
Биланс крвавог пира - 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ


САРАЈЕВО, 1. МАЈА /СРНА/ - Због свих пропуста и опструкција у истрази масовних напада и убистава припадника ЈНА 2. и 3. маја у Сарајеву, адвокат Милан Романић поднио је кривичну пријаву против главног тужиоца Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача.

Романић, пуномоћник породица убијених припадника ЈНА Здравка Томовић и Обрада Гвозденовић, појаснио је за Срну да је још 25. и 26. јануара 2012. године поднио приговор Канцеларији главног Тужилаштва БиХ, поводом Обавјештења Тужилаштва БиХ од 23. јануара 2012. године да се истрага у предмету "Добровољачка" - обуставља.

"У вријеме подношења приговора, вршилац дужности главног тужиоца БиХ била је Јадранка Локмић-Мисирача, која тада, као и Салиховић касније, нису предузели ништа да се приговори породица Томовић и Гвозденовић ријеше за вријеме њихових мандата, а што је у супротности са начелом легалитета кривичног гоњења", истиче Романић.


Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна > Крај >>