Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Вечнаја памјат
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
 

Одата пошта хероју Милану Тепићу Штампај Пошаљи
Среда, 30 септембар 2015
29/09/2015 | 13:07 | Извор: СРНА
Одата пошта хероју Милану Тепићу - Фото: СРНА
Полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа код породичне гробнице на мјесном гробљу у Комленцу, у општини Козарска Дубица, обиљежен је Дан сјећања на народног хероја Милана Тепића и 24 године од његове погибије у бјеловарској касарни у Беденику.

Вијенце су код породичне гробнице Тепића положили начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро, предсједник Скупштине општине Милован Баришић и делегација Општинске Борачке организације на челу са предсједником Драгољубом Ћибићем.

"И данас смо се као и годинама уназад поклонили сјенама народног хероја мајора Милана Тепића. Његово дјело је понос Козарске Дубице и треба да послужи као наук и инспирација новим генерацијама", изајавио је Злојутро.

Он каже да Скупштина општине Козарска Дубица прогласила 29. септембар Даном сјећања на народног хероја Милана Тепића, а једна улица у том мјесту, као и у бројним другим градовима у Републици Српској и Србији, носи његово име и напомиње да је тешко на адекватан начин одати почаст таквом човјеку.

"Има још простора да се његово дјело изучава и обиљежава јер знамо да се у Хрватској поново појављују текстови о том дану и о том чину. Мислим да нисмо, ипак, довољно пажње посветили томе, па и самом спомен-обиљежју јер је ово породична гробница", изјавио је Злојутро и додао да ће се на томе и даље радити.
Детаљније...
 
НСПМ: Двадесет четири године од херојског чина мајора Тепића Штампај Пошаљи
Уторак, 29 септембар 2015
На данашањи дан 29. септембра 1991. у Бјеловару, дизањем у ваздух војног складишта, погинуо је мајор Милан Тепић, спасивши тиме своје војнике и наносећи тежак ударац непријатељу, који је окполио касарну.

У јулу 1991. хрватске паравојне формације „Зенге“ опколиле су припаднике Југословенске народне армије, који су се налазили на одслужењу војног рока у касарни у Бјеловару. Команда 5. војне области ЈНА у Загребу је послала Посматрачку мисију тадашње Европске заједнице којој, међутим, припадници Зенги нису дозволили приступ у касарну.

Пребег из ЈНА потпуковник Јосип Томшић, који је у међувремену постао командант хрватске "одбране Бјеловара", припремио је напад на касарну у којој су се налазили преостали војници, официри и њихови чланови фамилија који нису пребегли на другу страну. Касарна у којој данима није било воде и струје, нападнута је са 2.000 војника.

Пошто команда ЈНА није послала помоћ, командант бригаде пуковник Рајко Ковачевић је наредио предају и одлагање оружја. По уласку у касарну, тадашњи председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић је наредио да се припадници ЈНА скину до појаса, након чега је из строја извео команданта Рајка Ковачевића са помоћницима, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, које је потом одвео 50 метара даље и убио из пиштоља.

Детаљније...
 
Комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића: Вјечито у сјећању српског народа Штампај Пошаљи
Среда, 02 септембар 2015
БЕОГРАД, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Скупштини града Београда одржана је комеморација поводом смрти академика Милорада Екмечића, једног од највећих српских историчара овог времена, који ће вјечно остати у сјећању српског народа и у историји стварања Републике Српске.

Комеморација је одржана у присуству породице, министра науке и технологије Републике Српске Јасмина Комића, директора Представништва Републике Српске у Београду Млађена Цицовића, директора Секретаријата за вјере Српске Драгана Давидовића, амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића.

Присуствовали су и представник градске власти Београда Андреја Младеновић, академици, међу којима Матија Бећковић и Слободан Реметић, директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, предсједник Асоцијације избјегличких удружења у Србији Милојко Будимир, као и пријатељи и његови поштоваоци.

Говорећи о лику и дјелу Екмечића, министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић истакао је да је смрт академика велики губитак за све, његову породицу, родбину, а посебно за српски народ.

Детаљније...
 
Одлазак једног од најумнијих Срба: У Београду преминуо др Милорад Екмечић Штампај Пошаљи
Субота, 29 август 2015
Акдемик проф. др Милорад Екмечић
После краће болести у Београду преминуо је,  један од најумнијих Срба, академик проф. др Милорад Екмечић.

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Како Слободна Херцеговина сазнаје Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слику свог оца Илије.

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Детаљније...
 
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа страна > Крај >>