|
Среда, 19 август 2009 |
|
„Двери српске“, 15. август 2009.
Аутор: Миливоје Иванишевић
Од како су се Срби 11. јула 1995. године, оружјем као што су и истерани, вратили у Сребреницу, почеле су да круже приче о великом броју убијених муслимана, изнад свега недужних муслиманских цивила, стараца, жена и деце. Да ли је тако?
Српска страдања
Према једном од више десетина докумената Армије БиХ које поседујемо забележено је и следеће: „Крајем јануара и почетком фебруара 1993. године у зони одговорности 8. ОГ (оперативна група, нап. аутора) створена је велика повезана слободна територија са центром у Сребреници која је обухватила 95% простора општине Сребреница, 90% простора општине Братунац, 60% простора општине Власеница и 50% простора општине Зворник“. Тај неспорно војнички успешан подухват муслимана проузоковао је скоро потпуно затирање многих српских насеља и велика страдања мештана српске националности.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 20 август 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
Уторак, 28 јул 2009 |
|
Нова српска политичка мисао, 19. јул 2009.
Aутор: Александар Павић
„Кључни Трибуналов сведок за подршку тврдњи да су вође босанских Срба наредиле погубљења у Сребреници био је Дражен Ердемовић, вођа једне плаћеничке групе која је ухапшена у Србији 1996. године, пошто је повређен у пијаној пуцњави у коју је био умешан још један члан његове групе. Из безброј разлога било би тешко наћи мање поузданог сведока од Ердемовића, етничког Хрвата из Тузле, који тврди да се у више наврата борио за Армију Босне и Херцеговине и снаге босанских Хрвата, ХВО.
Жене у црном, врх ЛДП-а, СДП, Жарко Кораћ (тј. СДУ, што се своди на исто), Хелсиншки одбор, ЈУКОМ, Центар за културну деконтаминацију и још један број НВО, Харис Силајџић – сви они траже једно исто: да Србија „призна” да је злочин у Сребреници из јула 1995. (тј. оно што они под тим подразумевају) почињен “у наше име”, тј. у име грађана Србије.[1]
|
|
Последњи пут ажурирано ( Четвртак, 20 август 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
Среда, 22 јул 2009 |
|
Вечерње новости
Политика, 10.07.2009
М. МАРКОВИЋ
 ПОДСТАКНУТ одлуком црногорског парламента да 11. јул призна као „Дан саосећања са бошњачким жртвама“, Миливоје - Бата Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, не крије огорчење и, како каже, стрепњу да се „једног дана таква одлука може донети и у Београду“.Уочи 14. годишњице „акције Војске Републике Српске“ у заштићеној зони, он истовремено најављује нове прилоге у корист српске истине о сребреничким догађајима из јула 1995. године, уверен да се открива потпуно ново лице Сребренице.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 22 септембар 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 19 мај 2009 |
|
Миливоје Иванишевић
Оружана дејства и упади
оружаних формација Р. Хрватске
на територију СФРЈ и БиХ
Реч је о збивањима до којих је дошло
пре него што је Р БиХ добила међународно признање. (Другим речима то су акти агресије
на СФРЈ која у свом саставу има и Р БиХ.)
Срби Босне и Херцеговине су, пре него
што је дошло до свеопштег унутрашњег сукоба у самој Републици, у више наврата били
жртве агресије и злочина оружаних састава који су се на ове просторе инфлитрирали
из суседне Републике Хрватске. У вечини случајева реч је о оружаним активностима
удружених муслиманско-хрватских војних, полицијских и паравојних формација.
Артиљеријска дејства и упади терористичко-диверзантских
наоружаних група са територије Републике Хрватске на територију БиХ, посебно онај
део који је настањен претежно српским становништвом, била је веома учестала пракса
у другој половини 1991. године.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 19 мај 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Понедељак, 20 април 2009 |
ЦВЕТКО РИСТИЋ ИЗ СКЕЛАНА,
КОМЕ СУ ЗЛИКОВЦИ НАСЕРА ОРИЋА ПОБИЛИ ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ, ЖИВИ ПРЕПУШТЕН САМ СЕБИ
Остављен и заборављен
Цветко Ристић из села Кушићи код Скелана, онај дечак коме су јануара 1993. године Орићеви у дану побили
оца, мајку, брата и једину сестру, и оставили га без игде икога на свету, и данас је сам, без икога. Живи у селу у недовршеној кући на којој се још виде рупе од граната.
Остављен и заборављен од Србије, Српске, од свог народа, од државе, друштва да једва
саставља крај са крајем. Баш онако као што је у Србији после ратова сиротиња увек
остављана да сама вида своје ране.
Пре неки дан нашао
сам га у селу, усред узоране њиве, крај куће.
- Јуче сам узео комшијине
волове и рало, преорао овај комад земље, да посејем мало кромпира, лука, пасуља,
да имам за зиме...
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 21 април 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа страна > Крај >>
|
| Резултати 16 - 20 од 32 |