Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред
дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да
наша настојања још нису довела до потпуних резултата.
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније
окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у
томе помогнете. Више...
Можете преузети публикацију Института за истраживање српских страдања у 20. веку која садржи попис највећих масовних злочина које су муслиманске и хрватске снаге починиле током децембра месеца од 1992. до 1995. године.
Публикацију Масовни злочини децембра месеца приредила је Драгана Гавриловић.
Главни циљеви вехабија су успостављање зелене трансверзале на Балкану, формирање републике Санџак и спајање са Бошњацима у БиХ, а у њиховом остваривању примјењују двосмерни приступ, упозорава Јоанис Микалетос, грчки аналитичар и експерт при Међународној аналитичкој мрежи.
"Први приступ подразумијева такозвану `меку силу` у регрутовању људи пружањем хуманитарне помоћи особама у невољи, у финансијском и социјалном смислу, како би стекли `добро име`, те путем куповине земље и фирми уз помоћ појединаца и организација са Блиског истока", истиче Микалетос.
Микалетос каже да они користе пропаганду путем медија и посебно кроз веб-сајтове и форуме, покушавајући да врбују одређене појединце у Санџаку, БиХ као и у муслиманским заједницама у Црној Гори и муслиманским балканским заједницама које живе у другим европским земљама као што је Аустрија.
Филм „Црна књига“, аутора Д. Јосиповића и М. Кнежевића, урађен у продукцији Савеза логораша Републике Српске, први пут доноси све злочине почињене у 20. веку на Србима на једном месту.
Информације, разбацане на стотинама страница бројних књига, зборника, документара, сабране су у филм од 90 минута који оставља без даха. Обиље ретких филмских снимака, фотографија и зналачју и зналачки одабрана музика, носи јединствену потресну поруку: 20. век је век геноцида над Србима.
Приказ: Џон Шиндлер - Несвети рат(Босна, Ал каида и успон глобалног џихада)
четвртак, 11. јун 2009.
Да “прави рат никада неће доспети у књиге” говорио је, осврћући се на амерички грађански рат, Волт Витмен. И то не због немогућности да се трагична стварност сукоба, његових главних узрока и последица у потпуности пренесе на папир (данас и екран), већ пре свега због тога што интересима оптерећена, једностраностима и манипулацијама условљена, а само наизглед саморазумљива “слика рата” нужно онемогућава покушаје једног озбиљнијег и непристраснијег приступа у његовом разумевању и објашњењу.
Слика босанског рата са краја прошлог века представља ваљда најдрастичнији савремени пример у прилог овој спознаји. Њена глобална медијска пројекција и, иза тога, интересна манипулација, нама је добро знана. Она садржи једноставну, попут холивудских клишеа, црно-белу причу о разарању мултиетничког и мултиконфесионалног друштва од стране радикално “националистичких” хришћанских мањина (потпомогнутих од сопствених матичних држава) што су прибегле етничком чишћењу ради територијалне експанзије. Наспрам њих је стајала демократска, мирољубива и секуларна влада у Сарајеву, којој је, у свом праведном хуманизму, на концу и после силних перипетија притекао у помоћ такође демократски, мирољубив и секуларни Запад оличен у САД и НАТО пакту. Ваздушна војна интервенција, дотурање оружја и дипломатски притисци, попут коњице која опседнутом утврђењу у последњи час стиже у помоћ, довели су до постизања прихватљивог мировног споразума, међународног протектората и инсталације западних оружаних снага. Оне су ту и да, узгред али дуготрајно, контролишу саобраћајнице, природне ресурсе и привредне токове, нарочито оне везане за приватизацију и каснију експлоатацију, дакако све демократски, хумано и праведно.
Преносимо интервју саветника Института за истраживање српских страдања у 20. веку Стрехиње Живака бањалучком магазину Екстра: „Страхиња Живак, човјек који живи да свједочи: Срби су имали Сребреницу прије Сребренице“. Интервју је објављен 7. новембра 2011. године, у Екстра магазину.
О разговору са г Живаком новинар Милана Бабић, између осталог каже: „И сам страдалник, логораш коме су бошњачки зличинци уморили најмилије, властите ране подредио је документовању општенационалног страдања, а у тој готово усамљеничкој мисији најбоље је увидио величину српског огрешења о властите жртве: да нам опет, на нашу равнодушност џелати по свом нахођењу лицитирају и амнестирају свој крвави учинак“.
Интервју можете прочиитати у наставку, или преузети овде:
Прећуткивање броја жртава страдалих у злогласном НДХ логору Јасеновац, траје већ деценијима.
Београд, 18.07.2011
Усташки хрватски логор за српску децу Јастребарско
Оно што су у Хрватској и Босни и Херцеговини прећуткивали и данас прећуткују ми ћемо поменути само ради подсећања на чињеницу да је скоро у свим тим изворима навођен исти или веома приближан број страдалих логораша у Јасеновцу.
1) Међу првима се, и само зато га помињемо, дан уочи окончања Другог светског рата и пораза Немачке, а тиме и Независне Државе Хрватске, огласио Иван Потрч, који је у дневном листу Борба 8. маја 1945. објавио да је у Јасеновцу на зверски начин убијено 800.000 лица.
2) Међународна конференција за репарације у Паризу, актом од 13. децембра 1945, римским 3 наводи да је у Јасеновцу убијено 700.000 логораша.
3) Међународни војни суд у Нинбергу, приликом суђења највишим представницима нацистичке Немачке, наводи исту бројку.
ЊУЈОРК - Јасуши Акаши у књизи “У долини између рата и мира” наводи да је ратна сарајевска влада све оне који су настојали да буду неутрални сматрала “просрпски оријентисаним” и да је све чинила да изазове НАТО интервенцију на Србе.
Он пише да су напори УН да сачува непристрасност и неутралност у односу према три етничке групе посебно иритирале власти у Сарајеву.
Муслиманске власти стално су рачунале на политичку подршку САД и њену евентуалну војну интервенцију. Њихова влада прибегавала је свим средствима да се таква интервенција оствари. Поставили су Мухамеда Шаћирбеја (касније оптуженог за проневеру) за амабсадора УН који је неуморно критиковао хуманитарне и друге активност УН и узпорно заговарао и борио се за муслиманску ствар код америчке владе.
Masovni zlocini decembra meseca 1992-1995. (
