|
Уторак, 15 децембар 2009 |
|
Пише: Љубиша Ристић
«Не претим него молим ... Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао а муслимански народ можда у нестанак. Јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овде»!...
(Радован Караџић, 14. октобар 1991)
« ... у Босни и Херцеговини се не би ратовало и водила борба за територије. Срби имају своје територије. Водила би се борба за «уништавање» једног народа и «чишћење» територија од Муслимана, значи, прије свега, мог властитог народа. Рат у Босни донио би велики број људских жртава, а није претјерано рећи да би се водио до истребљења.»
(Адил Зулфикарпашић, новембар 1991)
«С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат.»
(Алија Изетбеговић, 13. јун 2000)
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 12 јануар 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
Понедељак, 14 децембар 2009 |
|
Пише: Љубиша Ристић
13. Самоубиство из заседе
Самоубиство муслимана и убиство хришћана резултат је преваре
стратешког лажова Алије Изетбеговића који је причом о миру припремио
ратну заседу. Сагледаћемо ову «стратегију и тактику» кроз политичку
анализу Адила Зулфикарпашића:
«Због чега кантонизацију или регионализацију Босне и Херцеговине
изједначавате са опасношћу од грађанског рата? Можда до «крвавих»
сукоба у Босни неће доћи?
- Ако Муслимани, односно Изетбеговић и његова странка, мирно прихватају
кантонизацију Босне, Срби су већ данас добили више од пола Босне и то
потпуно мирним путем. Пазите, прво је стварана атмосфера страха и мржње
у Босни, а потом су створене крајине. Већ сада, послије референдума,
Срби имају преко 50 одсто територије у својим рукама, а њих је у Босни
33 одсто. Ако ми то мирно гледамо и ништа не радимо, а управо се тако
дешава, оствариће се сви великосрпски снови, уз наше, понављам, пасивно
гледање и попуштање од стране Алије Изетбеговића и његове странке.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 12 јануар 2010 )
|
|
Детаљније...
|
|
Четвртак, 08 октобар 2009 |
|
Пише: Љубиша Ристић
На сајту Хашког трибунала ( www.icty.org ) постоји рубрика „Глас жртава“ и у њој сведочење младића (заштитног судског имена „сведок О“) који прича како је преживео сребреничко стрељање.
Завршавајући свој исказ на суђењу генералу Крстићу он изговара ове речи:
„Из свега онога што сам причао и што сам видио, могао сам закључити да је то било врло организовано, систематско убијање и мислим да организатори тога не заслужују да буду на слободи, а ако бих имао право и храбрости у име свих невиних, у име свих жртава, ја бих опростио оним непосредним егзекуторима, јер они су заведени. Толико.“ (сведок О, подвукао Љ.Р.)
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 09 октобар 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Уторак, 22 септембар 2009 |
|
Пише: Љубиша Ристић
Према писању сарајевског листа „Дневни аваз“ од 21.09.2009.године (текст: „Парламент БиХ: За негирање геноцида до пет година затвора“) у Парламенту БиХ су предложене измене Кривичног закона БиХ после којих ће „негирање, умањивање или одобравање холокауста, геноцида и злочина против човјечности сматрати кривичним дјелом за који ће се изрицати казна затвора у трајању од шест мјесеци до пет година“.
Овим изменама се такође предвиђа казна и за онога ко „дистрибуира или на други начин учини доступним јавности информације или писани материјал којим се пориче, умањује или одобрава злочин холокауста, геноцида или злочин против човјечности, утврђене од домаћег или међународног суда“.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Петак, 02 октобар 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
Понедељак, 24 август 2009 |
|
Српска мрежа
Објављено 12.08.2009.
 Разговарамо са господином Љубишом Ристићем саветником у Институту за истраживање злочина над српским народом у двадесетом веку.
Реците нам нешто више о вашем институту?
Институт је формиран на Петровдан 1992. године са временoм почетних страдања српског народа у Босни и Херцеговини. Име које је донедавно носио било је Центар за истраживање злочина над српским народом у Босни и Херцеговини у рату од 1992. до 1995. године. За све ово време центар интензивно ради један посао који представља моралну обавезу српског народа, а који, на жалост, српски народ није радио током своје историје. Са тугом и чуђењем могу да приметим да ми као народ још увек немамо број и имена наших страдалника из Првог и Другог светског рата, док се још увек лицитира са бројем жртава у Јасеновцу. Неки људи су схватили да тако не би смело да буде и када је у питању овај трагични распад Југославије.
|
|
Последњи пут ажурирано ( Уторак, 25 август 2009 )
|
|
Детаљније...
|
|
|
<< Почетак < Претходна страна 1 2 3 4 5 6 7 Следећа страна > Крај >>
|
| Резултати 11 - 15 од 32 |
